• logo
  • osnovna stranica
  • Општински суд у Градачцу

    Иди на садржај
    BosanskiHrvatskiSrpskiСрпскиEnglish

    Пресуда којом се оптужени оглашава кривим чиме је починио кривично дјело – Лака тјелесна повреда – из члана 173. став 1. Кривичног закона Федерације Босне и Херцеговине

    20.09.2024.

    БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

    ФЕДЕРАЦИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

    ТУЗЛАНСКИ КАНТОН

    ОПЋИНСКИ СУД У ГРАДАЧЦУ

    Број: 28 0 К 081725 23 К  

    Градачац, 07.02.2024. године

     

    У ИМЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ

    БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ!

     

     

                Опћински суд у Градачцу, судија Аднана Džаферовић Габела, уз учешће записничара Елвире Памуковић, у кривичном предмету против оптуженог Р.Т., због кривичног дјела – Лака тјелесна повреда – из члана 173. став 1. Кривичног закона Федерације Босне и Херцеговине, по оптужници Кантоналног тужилаштва ТК Тузла број Т03 0 КТ 0100887 22 од 26.06.2023. године, на главном претресу одржаном дана 07.02.2024. године у присуству тужиоца Кантоналног тужилаштва Тузланског кантона Лејле Газибеговић Беговић и оптуженог, истог дана је донио и јавно објавио сљедећу:

     

     

    ПРЕСУДУ

     

    ОПТУЖЕНИ:

     

    Р.Т., син С. и мајке С. дјевојачки О., рођен . . .  године у С., опћина Г., настањен у мјесту С., град Г., по занимању водоинсталатер, завршена средња школа, запослен у Водовод „Хукало“ д.о.о као директор, ожењен, отац троје дјеце, средњег имовног стања, држављанин БиХ, Бошњак, ЈМБГ: . . . , неосуђиван.

     

     

    КРИВ    ЈЕ

     

    ШТО ЈЕ:

     

    дана 07.11.2021. године, око 15,45 сати у Г., у мјесту С., у службеним просторијама ФК „Младост“, град Г. након завршетка фудбалске утакмице између ФК „Младост“ из С. и НК „Хајдука“ из О., пришао помоћном фудбалском судији И.М., те свјестан да га може лако тјелесно озлиједити а што је и хтио, затвореном шаком десне руке истом задао један ударац у предјелу лијеве стране лица нанијевши му на тај начин лаку тјелесну повреду у виду натучења-убоја са отоком меких ткива лијевог јагодичног предјела лица промјера око 3 цм.

     

    дакле, другог лако тјелесно повриједио,

     

    чиме је починио кривично дјело – Лака тјелесна повреда – из члана 173. став 1. Кривичног закона Федерације Босне и Херцеговине,

     

    па му суд примјеном наведених законских одредби и чланова 42., 49., 59., 60. став 2., 62. став 1., 2. и 3. Кривичног закона Федерације Босне и Херцеговине, изриче

     

     

    УСЛОВНУ    ОСУДУ

     

     

    Којом се оптуженом Р.Т. утврђује казна затвора у трајању од 3 (три) мјесеца и истовремено одређује да се ова казна неће извршити уколико оптужени у року од 1 (једне) године по правоснажности пресуде не учини ново кривично дјело.

     

    На основу члана 212. став 3. Закона о кривичном поступку Федерације Босне и Херцеговине оштећени М.И. се ради остваривања имовинскоправног захтјева у цијелости упућује на парнични поступак.

     

    На основу члана 202. став 1., а у вези са чланом 199. став 2. тачке а) и г) Закона о кривичном поступку Федерације Босне и Херцеговине, оптужени се обавезује да на име трошкова кривичног поступка плати износ од 84,00 КМ, те паушалне трошкове овог суда у износу од 50,00 КМ, у року од 15 дана од дана правоснажности пресуде.

     

     

    Образложење

     

     

                Кантонално тужилаштво Тузланског Кантона (у даљем тексту: тужилаштво) је оптужницом број Т03 0 КТ 0100887 22 од 26.06.2023. године, оптужило Р.Т. (у даљем тексту: оптужени) због кривичног дјела Лака тјелесна повреда – из члана 173. став 1. Кривичног закона Федерације Босне и Херцеговине („Сл. новине Федерације БиХ“, број 36/03, 21/04, 69/04, 18/05, 42/10, 42/11, 59/14, 76/14, 46/16 и 75/17 - у даљем тексту Кривични закон). Тужилаштво је у оптужници предложило да суд, у смислу члана 350. Закона о кривичном поступку Федерације Босне и Херцеговине („Сл. новине Федерације БиХ“, број 35/03, 56/03, 56/03, 78/04, 28/05, 55/06, 27/07, 53/07, 9/09, 12/10, 8/13, 59/14 и 74/20 - у даљем тексту Закон о кривичном поступку), изда казнени налог којим ће оптуженом због почињеног кивичног дјела изрећи новчану казну у износу од 500,00 КМ.

     

                Пошто се сложио са захтјевом за издавање казненог налога, суд је потврдио оптужницу и заказао рочиште за саслушање оптуженог.

     

                Оптужени се на том рочишту  изјаснио да није крив, па је предмет прослијеђен судији ради заказивања главног претреса.

     

                На главном претресу одржаном дана 07.02.2024. године, оптужени је прије отварања доказног поступка, промијенио своју изјаву из „нисам крив“ у „крив сам“ и признао почињење кривичног дјела наводећи да се десило на начин, у мјесту и у вријеме како је описано у оптужници.

     

                Приликом разматрања изјаве о признању кривње, суд је постављањем питања оптуженом стекао увјерење да је признање потпуно, јер је оптужени јасно и недвосмислено у цјелости признао како чињеничну, тако и правну квалификацију дјела за које се оптужује, те да је признање дато добровољно, свјесно и са разумијевањем. Суд се такође увјерио да је оптужени разумио да се изјавом о признању кривње одриче права на суђење, те да је упознат и да је разумио могуће посљедице везане за имовинскоправни захтјев и плаћање трошкова кривичног поступка.                                                                   

     

                Да је признање оптуженог у складу са изведеним доказима, како то прописује одредба члана  280. Закона о кривичном поступку Федерације Босне и Херцеговине („Сл. новине Федерације БиХ“, број 35/03, 56/03, 56/03, 78/04, 28/05, 55/06, 27/07, 53/07, 9/09, 12/10, 8/13, 59/14 и 74/20 - у даљем тексту Закон о кривичном поступку),  суд се увјерио увидом у доказе које је тужилац прикупио у току истраге и презентовао суду и то: записник о саслушању свједока М.И., КТ КТ-а од 01.06.2023. године, записник о саслушању свједока М.И. ПУ Градачац број 08-06/12-1-2255/21 од 10.11.2021. године, записник о саслушању свједока Ф.Ш. ПУ Градачац број 08-06/12-1-2325/21 од 17.11.2021. године, записник о саслушању свједока М.Dž. ПУ Градачац број 08-06/12-1-2303/21 од 16.11.2021. године, записник о саслушању свједока М.Ш. ПУ Градачац број 08-06/12-1-2302/21 од 16.11.2021. године, записник о саслушању свједока Н.Х. ПУ Градачац број 08-06/12-1-2273/21 од 12.11.2021. године, налаз и мишљење вјештака медицинске струке др Ведо Туцо од 21.11.2022. године, наредба КТ КТ- а од 18.11.2022. године, налаз и мишљење љекара специјалисте  од 08.11.2021. године  број 2513/021, прилог испис, налаз и мишљење љекара специјалисте ЈЗУ Здравствени Центар Брчко на име М.И. број протокола 5837/21 од 07.11.2021. године, налаз и мишљење љекара специјалисте ЈЗУ Здравствени Центар Брчко на име М.И. број протокола 2287/21 од 08.11.2021. године, налаз и мишљење љекара ЈЗУ Здравствени Центар Брчко, Центар за ментално здравље на име М.И. број протокола 8167/21 од 10.11.2021. године, Два ЦТ снимка главе на име М.И., потврда Ногометног Савеза Посавске Жупаније Орашје број П-055/2023 од 06.06.2023. године, записник о утакмици  од 07.11.2021. године, ЦОМЕТ Ногометни Фудбалски савез БиХ, службена забиљешка о усменој пријави путем телефона ПУ Градачац број 08-06/12-2-1882/21 од 05.11.2021. године, рјешење КТ КТ-а од 22.11.2022. године, извод из КЕ за Р.Т. од  05.06.2023. године.

     

                Наиме, оштећени М.И. је у исказима које је као свједок дао у ПУ Градачац дана 10.11.2021. године и Кантоналном тужилаштву Тузланског кантона дана 01.06.2023. године, изјавио да је дана 07.11.2021. године у својству помоћног судије судио на утакмици у Градачцу  између клубова “Младости” из С. и “Хајдук” из О., да су током другог полувремена, када су гости водили резултатом 1-2,  почеле да расту тензије између домаћих играча, да су почели да врше притисак на њега због утакмице и резултата и да је на захтјев судија делегат позвао полицију. По завршетку утакмице су у пратњи полиције отишли у службене просторије клуба, гдје му је, када је оставио налог на стол, пришао Р.Т., који је иначе службени представник клуба из С., те га прво пљунуо у лице, а потом га једном затвореном шаком ударио у предјелу лица, тачније јагодичне кости испод ока, на лијевој страни лица. Полиција је одмах реаговала и рекли су Р. да изађе вани, што је он и урадио. Додао је да су поред њега и Р. у тој просторији били и предсједник клуба из С. М.Ш., те два полицајца. Догађај није одмах пријавио јер му је предсједник клуба рекао да ће ако то пријави клуб бити новчано кажњен. Након тога се одвезао у Б., гдје иначе станује, и  отишао на хитну, гдје му је дежурни љекар констатовао лаку тјелесну повреду у виду мањег отока промјера 3 цм, испод лијевог ока.

     

                Свједок Ф.Ш., први помоћни судија на утакмици, је у исказу који је дао у ПУ Градачац дана 17.11.2021. године, изјавио да је и он био у службеним просторијама и да је видио да је представник клуба из С. Р.Т. пришао његовом колеги и пљунуо га, те да је видио да је замахнуо руком према М. лицу, али да није видио моменат кад га је ударио. Видио је да је замахнуо руком према њему и видио је послије тога да је код М. било присутно благо црвенило у предјелу јагодичне кости на лијевој страни лица.

     

                Свједок М.Dž., главни судија на утакмици, је у исказу који је дао у ПУ Градачац дана 16.11.2021. године потврдио наводе оштећеног о негодовању домаћих играча због начина суђења утакмице и да је због тога позвана полиција. У погледу самог кривичног догађаја свједок је изјавио да је он по уласку у службену просторију пришао до стола где је био делегат, да су му његови помоћници и полицајци били иза леђа и да је у једном тренутку иза себе чуо као да је неко рекао “што ти то треба”.  Потом се окренуо и видио М. како му полицајци и М. говоре де сједи на столицу, а Р. су рекли да изађе из просторије, што је он и урадио. Није видио шта се десило, али је видио да М. има неку повреду, нешто црвено на лијевом образу. М. је прво полицији рекао да хоће поднијети пријаву, а када му је  делегат рекао да мора уписати инцидент на утакмици у свој извјештај, рекао је да неће ништа пријављивати.

     

                Свједок М.Ш. је у исказу који је дана 16.11.2021. године дао у ПУ Градачац изјавио да је навијач и вјерни пратилац ФК Младост из С., али да у клубу не обнаша никакву званичну функцију. Критичног дана је након завршетка утакмице заједно са судијама и делегатом ушао у просторије клуба да се поздрави. У једном тренутку је видио како је Р. кренуо према помоћном судији, не зна са којом намјером, али га ја повукао назад и није видио да се ишта десило. Појаснио је да је у том тренутку он био окренут према делагату утакмице, а да су се лијево од њега се налазили службени представник клуба из С. Р.Т. и помоћне судије, док је главни судија био за столом делегата. Потом је полиција извела Р. из просторије.

     

                Свједок Н. Х. М., полицијски службеник, је у исказу који је дао у ПУ Градачац дана 12.11.2021. године  изјавио да су по завршетку утакмице судије спровели до делегата утакмице. У просторијама гдје се налазио делегат М.Д. био је и представник клуба Р.Т. Први је ушао главни судија  М.Dž., за њим је ушао он, а након тога су ушли помоћне судије М.И. и Ф.Ш., а иза њих је ушао редар Е.К., М.Ш. и његов колега Е.Б.. Кренуо је до делегата утакмице кад се одједном иза његових леђа чула вика: немој га ударати и како Е.К. удаљује и стаје између помоћног судије М.И., а Р.Т. одгурује, гдје је том приликом М.И. казао да га је Р.Т. ударио. Он то није видио. Видио је да исти на себи није имао никакве видљиве повреде, те је уз све присутне у просторији изјавио да неће пријављивати наведени догађај јер нема никаквих повреда.

     

                Да је оштећени задобио повреду описану у оптужници, да та повреда има карактер лаке тјелесне повреде и да је могла настати на начин који је у свом исказу навео оштећени и како је то у оптужници и описано, утврђено је медицинским вјештачењем. Вјештак медицинске струке др Ведо Туцо је, на основу медицинске документације у спису, утврдио да је оштећени у критичном догађају задобио повреду и то у виду натучења-убоја са отоком меких ткива лијевог јагодичног предјела лица промјера око 3 цм и дао мишљење да наведена повреда има карактер лаке тјелесне повреде, те да је могла настати једнократним дјеловањем неког замахнутог тупо-тврдог механичког средства на лијеви јагодични предио лица при чему ударац стиснутом шаком-песницом замахнуте руке чини подобно средтсво и начин за наношење такве повреде и то у позицији када је повријеђени био у усправном положају и предњом страном тијела окренут повриједиоцу.

     

                Суд је исказу оштећеног у погледу начина задобијања повреде, дијелу тијела на који је та повреда нанесена и личности повриједиоца поклонио вјеру, јер је његов исказ у погледу тих чињеница у битном поткријепљен  исказима свједока очевидаца. Наиме, иако нико од свједока није видио сам ударац, свједок Ф.Ш. је видио да је Р. замахнуо руком према М. лицу и видио је послије тога да је код М. било присутно благо црвенило у предјелу јагодичне кости на лијевој страни лица. Свједок М.Dž. је иза себе чуо да је неко рекао “што ти то треба”,  окренуо се и видио М. како му полицајци и М. говоре де сједи на столицу, а Р. су рекли да изађе из просторије, што је он и урадио. Видио је да М. има неку повреду, нешто црвено на лијевом образу. Свједок Н. Х. М. је иза својих леђа чуо вику: немој га ударати и видио како Е.К. удаљује и стаје између помоћног судије М.И., а Р.Т. одгурује. Осим тога, његов исказ у погледу врсте и начина задобијања повреда је покријепљен медицинском документацијом у спису и са њом сагласним налазом и мишљењем вјештака медицинске струке. Стога суд није прихватио исказ свједока М.Ш. да је видио да је Р. кренуо према помоћном судији и да га је он повукао назад, јер је то супротно исказима оштећеног и свједока Ф.Ш. и М.Dž. који су видјели да је оштећени задобио повреде које су и медицински верификоване, па је код тога да је овај свједок навијач и вијерни пратилац клуба (како је то сам у исказу навео) чији је оптужени представник, оцијенио да је његов исказ усмјерен на помагање оптуженом у циљу ослобађања од кривичне дговорности и није му поклони вјеру.

     

                Разматрајући питање урачунљивости оптуженог, суд је утврдио да је оптужени у вријеме извршења кривичног дјела, био у таквом психичком стању да је могао да схвати значај свог дјела и да управља својим поступцима, при чему урачунљивост оптуженог, односно његово психичко стање у вријеме извршења кривичног дјела, током поступка ниједном чињеницом није била доведена у питање. Описане радње извршења кривичног дјела, оптужени је по оцјени суда учинио са умишљајем, потпуно свјестан свог дјела и посљедица предузетих радњи, чије учињење је у датом моменту хтио.

     

                Слиједом изнесеног, како је признање оптуженог поткријепљено доказима из којих несумњиво произилази да је оптужени умишљајно предузео радње описане у диспозитиву пресуде и како су у тим радњама остварена сва битна обиљежја кривичног дјела – Лака тјелесна повреда – из члана 173. став 1. Кривичног закона, те како не постоје околности које искључују његову кривицу, суд је закључио да су испуњели услови из члана 280. Закона о кривичном поступку и прихватио изјаву оптуженог о признају кривње за наведено кривично дјело и наставио са расправом за изрицање кривичноправне санкције.

     

                Кривичним законом је за кривично дјело лака тјелесна повреда прописана новчана казна или казна затвора до једне године. Суд је приликом избора врсте и мјере санкције коју ће изрећи оптуженом узео у обзир све околности које утичу да казна буде мања или већа у смислу члана 49. став 1. Кривичног закона (отежавајуће и олакшавајуће околности). Као олакшавајуће околности на страни оптуженог суд је цијенио да је признао извршење кривичног дјела што је допринијело ефикасности и бржем окончању кривичног поступка, да је изразио искрено кајање због учињеног дјела, да је ријеч о старијој особи (оптужени је рођен 1962. године) лошег здравственог стања (из медицинске документације уложене у спис произилази да има хроничну исхемичну болест срца, да је имао инфаркт миокарда, те да болује од дијабетеса и хипертензије), да је ријеч о запосленом и породичном човјеку (ожењен је и отац троје дјеце), који раније није осуђиван (утврђено из извода из казнене евиденције), а које чињенице указују да се не ради о особи која је склона насиљу и чињењу кривичних дјела и да је у конкретном случају ријеч о једном инциденту.. Отежавајућих околности није било. Цијенећи напријед наведене олакшавајуће околности, а у изостанку отежавајућих, суд је закључио да оптуженом није нужно изрећи казну, него да се и упозорењем уз пријетњу казном може постићи сврха кривичноправних санкција прописана чланом 7. Кривичног закона, како на плану генералне тако и на плану специјалне превенције,  и да извршење казне није пријеко потребно ради кривичноправне заштите. Стога је суд оптуженом изрекао мјеру упозорења уз пријетњу казном, односно условну осуду, тако што је утврдио казну затвора у трајању од три мјесеца, која се неће извршити уколико у року од једне године не изврши ново кривично дјело.

     

                На основу одредбе члана 212. став 3. Закона о кривичном поступку, оштећени М.И. се са имовинскоправним захтјевом упућује на парнични поступак, јер је оштећени поставио имовинскоправни захтјев, али га није прецизирао, па се о истом није могло одлучивати у кривичном поступку. 

     

                На основу одредбе члана 202 став 1.у вези са чланом  199. став 2. тачке а) и г) Закона о кривичном поступку оптужени је обавезан да плати трошкове кривичног поступка и то на име трошкова вјештачења по вјештаку медицинске струке износ од 84,00 КМ, а на име паушала за рад суда износ од 50,00 КМ, који је одмјерен према сложености и дужини трајања поступка и имовном стању оптуженог, а све у року од 15 дана од дана правоснажности пресуде.

     

     

     

     

    Записничар,                                                                                                        Судија

    Елвира Памуковић                                                                              Аднана Džаферовић Габела

     

    Поука о правном лијеку: Против ове пресуде овлаштена лица могу изјавити жалбу Кантоналном суду у Тузли, путем овог суда, у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде.

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Приказана вијест је на:
    41 ПРЕГЛЕДА
    Копирано
    Повратак на врх

    Пресуда којом се оптужени оглашава кривим чиме је починио кривично дјело – Лака тјелесна повреда – из члана 173. став 1. Кривичног закона Федерације Босне и Херцеговине

    20.09.2024.

    БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

    ФЕДЕРАЦИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

    ТУЗЛАНСКИ КАНТОН

    ОПЋИНСКИ СУД У ГРАДАЧЦУ

    Број: 28 0 К 081725 23 К  

    Градачац, 07.02.2024. године

     

    У ИМЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ

    БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ!

     

     

                Опћински суд у Градачцу, судија Аднана Džаферовић Габела, уз учешће записничара Елвире Памуковић, у кривичном предмету против оптуженог Р.Т., због кривичног дјела – Лака тјелесна повреда – из члана 173. став 1. Кривичног закона Федерације Босне и Херцеговине, по оптужници Кантоналног тужилаштва ТК Тузла број Т03 0 КТ 0100887 22 од 26.06.2023. године, на главном претресу одржаном дана 07.02.2024. године у присуству тужиоца Кантоналног тужилаштва Тузланског кантона Лејле Газибеговић Беговић и оптуженог, истог дана је донио и јавно објавио сљедећу:

     

     

    ПРЕСУДУ

     

    ОПТУЖЕНИ:

     

    Р.Т., син С. и мајке С. дјевојачки О., рођен . . .  године у С., опћина Г., настањен у мјесту С., град Г., по занимању водоинсталатер, завршена средња школа, запослен у Водовод „Хукало“ д.о.о као директор, ожењен, отац троје дјеце, средњег имовног стања, држављанин БиХ, Бошњак, ЈМБГ: . . . , неосуђиван.

     

     

    КРИВ    ЈЕ

     

    ШТО ЈЕ:

     

    дана 07.11.2021. године, око 15,45 сати у Г., у мјесту С., у службеним просторијама ФК „Младост“, град Г. након завршетка фудбалске утакмице између ФК „Младост“ из С. и НК „Хајдука“ из О., пришао помоћном фудбалском судији И.М., те свјестан да га може лако тјелесно озлиједити а што је и хтио, затвореном шаком десне руке истом задао један ударац у предјелу лијеве стране лица нанијевши му на тај начин лаку тјелесну повреду у виду натучења-убоја са отоком меких ткива лијевог јагодичног предјела лица промјера око 3 цм.

     

    дакле, другог лако тјелесно повриједио,

     

    чиме је починио кривично дјело – Лака тјелесна повреда – из члана 173. став 1. Кривичног закона Федерације Босне и Херцеговине,

     

    па му суд примјеном наведених законских одредби и чланова 42., 49., 59., 60. став 2., 62. став 1., 2. и 3. Кривичног закона Федерације Босне и Херцеговине, изриче

     

     

    УСЛОВНУ    ОСУДУ

     

     

    Којом се оптуженом Р.Т. утврђује казна затвора у трајању од 3 (три) мјесеца и истовремено одређује да се ова казна неће извршити уколико оптужени у року од 1 (једне) године по правоснажности пресуде не учини ново кривично дјело.

     

    На основу члана 212. став 3. Закона о кривичном поступку Федерације Босне и Херцеговине оштећени М.И. се ради остваривања имовинскоправног захтјева у цијелости упућује на парнични поступак.

     

    На основу члана 202. став 1., а у вези са чланом 199. став 2. тачке а) и г) Закона о кривичном поступку Федерације Босне и Херцеговине, оптужени се обавезује да на име трошкова кривичног поступка плати износ од 84,00 КМ, те паушалне трошкове овог суда у износу од 50,00 КМ, у року од 15 дана од дана правоснажности пресуде.

     

     

    Образложење

     

     

                Кантонално тужилаштво Тузланског Кантона (у даљем тексту: тужилаштво) је оптужницом број Т03 0 КТ 0100887 22 од 26.06.2023. године, оптужило Р.Т. (у даљем тексту: оптужени) због кривичног дјела Лака тјелесна повреда – из члана 173. став 1. Кривичног закона Федерације Босне и Херцеговине („Сл. новине Федерације БиХ“, број 36/03, 21/04, 69/04, 18/05, 42/10, 42/11, 59/14, 76/14, 46/16 и 75/17 - у даљем тексту Кривични закон). Тужилаштво је у оптужници предложило да суд, у смислу члана 350. Закона о кривичном поступку Федерације Босне и Херцеговине („Сл. новине Федерације БиХ“, број 35/03, 56/03, 56/03, 78/04, 28/05, 55/06, 27/07, 53/07, 9/09, 12/10, 8/13, 59/14 и 74/20 - у даљем тексту Закон о кривичном поступку), изда казнени налог којим ће оптуженом због почињеног кивичног дјела изрећи новчану казну у износу од 500,00 КМ.

     

                Пошто се сложио са захтјевом за издавање казненог налога, суд је потврдио оптужницу и заказао рочиште за саслушање оптуженог.

     

                Оптужени се на том рочишту  изјаснио да није крив, па је предмет прослијеђен судији ради заказивања главног претреса.

     

                На главном претресу одржаном дана 07.02.2024. године, оптужени је прије отварања доказног поступка, промијенио своју изјаву из „нисам крив“ у „крив сам“ и признао почињење кривичног дјела наводећи да се десило на начин, у мјесту и у вријеме како је описано у оптужници.

     

                Приликом разматрања изјаве о признању кривње, суд је постављањем питања оптуженом стекао увјерење да је признање потпуно, јер је оптужени јасно и недвосмислено у цјелости признао како чињеничну, тако и правну квалификацију дјела за које се оптужује, те да је признање дато добровољно, свјесно и са разумијевањем. Суд се такође увјерио да је оптужени разумио да се изјавом о признању кривње одриче права на суђење, те да је упознат и да је разумио могуће посљедице везане за имовинскоправни захтјев и плаћање трошкова кривичног поступка.                                                                   

     

                Да је признање оптуженог у складу са изведеним доказима, како то прописује одредба члана  280. Закона о кривичном поступку Федерације Босне и Херцеговине („Сл. новине Федерације БиХ“, број 35/03, 56/03, 56/03, 78/04, 28/05, 55/06, 27/07, 53/07, 9/09, 12/10, 8/13, 59/14 и 74/20 - у даљем тексту Закон о кривичном поступку),  суд се увјерио увидом у доказе које је тужилац прикупио у току истраге и презентовао суду и то: записник о саслушању свједока М.И., КТ КТ-а од 01.06.2023. године, записник о саслушању свједока М.И. ПУ Градачац број 08-06/12-1-2255/21 од 10.11.2021. године, записник о саслушању свједока Ф.Ш. ПУ Градачац број 08-06/12-1-2325/21 од 17.11.2021. године, записник о саслушању свједока М.Dž. ПУ Градачац број 08-06/12-1-2303/21 од 16.11.2021. године, записник о саслушању свједока М.Ш. ПУ Градачац број 08-06/12-1-2302/21 од 16.11.2021. године, записник о саслушању свједока Н.Х. ПУ Градачац број 08-06/12-1-2273/21 од 12.11.2021. године, налаз и мишљење вјештака медицинске струке др Ведо Туцо од 21.11.2022. године, наредба КТ КТ- а од 18.11.2022. године, налаз и мишљење љекара специјалисте  од 08.11.2021. године  број 2513/021, прилог испис, налаз и мишљење љекара специјалисте ЈЗУ Здравствени Центар Брчко на име М.И. број протокола 5837/21 од 07.11.2021. године, налаз и мишљење љекара специјалисте ЈЗУ Здравствени Центар Брчко на име М.И. број протокола 2287/21 од 08.11.2021. године, налаз и мишљење љекара ЈЗУ Здравствени Центар Брчко, Центар за ментално здравље на име М.И. број протокола 8167/21 од 10.11.2021. године, Два ЦТ снимка главе на име М.И., потврда Ногометног Савеза Посавске Жупаније Орашје број П-055/2023 од 06.06.2023. године, записник о утакмици  од 07.11.2021. године, ЦОМЕТ Ногометни Фудбалски савез БиХ, службена забиљешка о усменој пријави путем телефона ПУ Градачац број 08-06/12-2-1882/21 од 05.11.2021. године, рјешење КТ КТ-а од 22.11.2022. године, извод из КЕ за Р.Т. од  05.06.2023. године.

     

                Наиме, оштећени М.И. је у исказима које је као свједок дао у ПУ Градачац дана 10.11.2021. године и Кантоналном тужилаштву Тузланског кантона дана 01.06.2023. године, изјавио да је дана 07.11.2021. године у својству помоћног судије судио на утакмици у Градачцу  између клубова “Младости” из С. и “Хајдук” из О., да су током другог полувремена, када су гости водили резултатом 1-2,  почеле да расту тензије између домаћих играча, да су почели да врше притисак на њега због утакмице и резултата и да је на захтјев судија делегат позвао полицију. По завршетку утакмице су у пратњи полиције отишли у службене просторије клуба, гдје му је, када је оставио налог на стол, пришао Р.Т., који је иначе службени представник клуба из С., те га прво пљунуо у лице, а потом га једном затвореном шаком ударио у предјелу лица, тачније јагодичне кости испод ока, на лијевој страни лица. Полиција је одмах реаговала и рекли су Р. да изађе вани, што је он и урадио. Додао је да су поред њега и Р. у тој просторији били и предсједник клуба из С. М.Ш., те два полицајца. Догађај није одмах пријавио јер му је предсједник клуба рекао да ће ако то пријави клуб бити новчано кажњен. Након тога се одвезао у Б., гдје иначе станује, и  отишао на хитну, гдје му је дежурни љекар констатовао лаку тјелесну повреду у виду мањег отока промјера 3 цм, испод лијевог ока.

     

                Свједок Ф.Ш., први помоћни судија на утакмици, је у исказу који је дао у ПУ Градачац дана 17.11.2021. године, изјавио да је и он био у службеним просторијама и да је видио да је представник клуба из С. Р.Т. пришао његовом колеги и пљунуо га, те да је видио да је замахнуо руком према М. лицу, али да није видио моменат кад га је ударио. Видио је да је замахнуо руком према њему и видио је послије тога да је код М. било присутно благо црвенило у предјелу јагодичне кости на лијевој страни лица.

     

                Свједок М.Dž., главни судија на утакмици, је у исказу који је дао у ПУ Градачац дана 16.11.2021. године потврдио наводе оштећеног о негодовању домаћих играча због начина суђења утакмице и да је због тога позвана полиција. У погледу самог кривичног догађаја свједок је изјавио да је он по уласку у службену просторију пришао до стола где је био делегат, да су му његови помоћници и полицајци били иза леђа и да је у једном тренутку иза себе чуо као да је неко рекао “што ти то треба”.  Потом се окренуо и видио М. како му полицајци и М. говоре де сједи на столицу, а Р. су рекли да изађе из просторије, што је он и урадио. Није видио шта се десило, али је видио да М. има неку повреду, нешто црвено на лијевом образу. М. је прво полицији рекао да хоће поднијети пријаву, а када му је  делегат рекао да мора уписати инцидент на утакмици у свој извјештај, рекао је да неће ништа пријављивати.

     

                Свједок М.Ш. је у исказу који је дана 16.11.2021. године дао у ПУ Градачац изјавио да је навијач и вјерни пратилац ФК Младост из С., али да у клубу не обнаша никакву званичну функцију. Критичног дана је након завршетка утакмице заједно са судијама и делегатом ушао у просторије клуба да се поздрави. У једном тренутку је видио како је Р. кренуо према помоћном судији, не зна са којом намјером, али га ја повукао назад и није видио да се ишта десило. Појаснио је да је у том тренутку он био окренут према делагату утакмице, а да су се лијево од њега се налазили службени представник клуба из С. Р.Т. и помоћне судије, док је главни судија био за столом делегата. Потом је полиција извела Р. из просторије.

     

                Свједок Н. Х. М., полицијски службеник, је у исказу који је дао у ПУ Градачац дана 12.11.2021. године  изјавио да су по завршетку утакмице судије спровели до делегата утакмице. У просторијама гдје се налазио делегат М.Д. био је и представник клуба Р.Т. Први је ушао главни судија  М.Dž., за њим је ушао он, а након тога су ушли помоћне судије М.И. и Ф.Ш., а иза њих је ушао редар Е.К., М.Ш. и његов колега Е.Б.. Кренуо је до делегата утакмице кад се одједном иза његових леђа чула вика: немој га ударати и како Е.К. удаљује и стаје између помоћног судије М.И., а Р.Т. одгурује, гдје је том приликом М.И. казао да га је Р.Т. ударио. Он то није видио. Видио је да исти на себи није имао никакве видљиве повреде, те је уз све присутне у просторији изјавио да неће пријављивати наведени догађај јер нема никаквих повреда.

     

                Да је оштећени задобио повреду описану у оптужници, да та повреда има карактер лаке тјелесне повреде и да је могла настати на начин који је у свом исказу навео оштећени и како је то у оптужници и описано, утврђено је медицинским вјештачењем. Вјештак медицинске струке др Ведо Туцо је, на основу медицинске документације у спису, утврдио да је оштећени у критичном догађају задобио повреду и то у виду натучења-убоја са отоком меких ткива лијевог јагодичног предјела лица промјера око 3 цм и дао мишљење да наведена повреда има карактер лаке тјелесне повреде, те да је могла настати једнократним дјеловањем неког замахнутог тупо-тврдог механичког средства на лијеви јагодични предио лица при чему ударац стиснутом шаком-песницом замахнуте руке чини подобно средтсво и начин за наношење такве повреде и то у позицији када је повријеђени био у усправном положају и предњом страном тијела окренут повриједиоцу.

     

                Суд је исказу оштећеног у погледу начина задобијања повреде, дијелу тијела на који је та повреда нанесена и личности повриједиоца поклонио вјеру, јер је његов исказ у погледу тих чињеница у битном поткријепљен  исказима свједока очевидаца. Наиме, иако нико од свједока није видио сам ударац, свједок Ф.Ш. је видио да је Р. замахнуо руком према М. лицу и видио је послије тога да је код М. било присутно благо црвенило у предјелу јагодичне кости на лијевој страни лица. Свједок М.Dž. је иза себе чуо да је неко рекао “што ти то треба”,  окренуо се и видио М. како му полицајци и М. говоре де сједи на столицу, а Р. су рекли да изађе из просторије, што је он и урадио. Видио је да М. има неку повреду, нешто црвено на лијевом образу. Свједок Н. Х. М. је иза својих леђа чуо вику: немој га ударати и видио како Е.К. удаљује и стаје између помоћног судије М.И., а Р.Т. одгурује. Осим тога, његов исказ у погледу врсте и начина задобијања повреда је покријепљен медицинском документацијом у спису и са њом сагласним налазом и мишљењем вјештака медицинске струке. Стога суд није прихватио исказ свједока М.Ш. да је видио да је Р. кренуо према помоћном судији и да га је он повукао назад, јер је то супротно исказима оштећеног и свједока Ф.Ш. и М.Dž. који су видјели да је оштећени задобио повреде које су и медицински верификоване, па је код тога да је овај свједок навијач и вијерни пратилац клуба (како је то сам у исказу навео) чији је оптужени представник, оцијенио да је његов исказ усмјерен на помагање оптуженом у циљу ослобађања од кривичне дговорности и није му поклони вјеру.

     

                Разматрајући питање урачунљивости оптуженог, суд је утврдио да је оптужени у вријеме извршења кривичног дјела, био у таквом психичком стању да је могао да схвати значај свог дјела и да управља својим поступцима, при чему урачунљивост оптуженог, односно његово психичко стање у вријеме извршења кривичног дјела, током поступка ниједном чињеницом није била доведена у питање. Описане радње извршења кривичног дјела, оптужени је по оцјени суда учинио са умишљајем, потпуно свјестан свог дјела и посљедица предузетих радњи, чије учињење је у датом моменту хтио.

     

                Слиједом изнесеног, како је признање оптуженог поткријепљено доказима из којих несумњиво произилази да је оптужени умишљајно предузео радње описане у диспозитиву пресуде и како су у тим радњама остварена сва битна обиљежја кривичног дјела – Лака тјелесна повреда – из члана 173. став 1. Кривичног закона, те како не постоје околности које искључују његову кривицу, суд је закључио да су испуњели услови из члана 280. Закона о кривичном поступку и прихватио изјаву оптуженог о признају кривње за наведено кривично дјело и наставио са расправом за изрицање кривичноправне санкције.

     

                Кривичним законом је за кривично дјело лака тјелесна повреда прописана новчана казна или казна затвора до једне године. Суд је приликом избора врсте и мјере санкције коју ће изрећи оптуженом узео у обзир све околности које утичу да казна буде мања или већа у смислу члана 49. став 1. Кривичног закона (отежавајуће и олакшавајуће околности). Као олакшавајуће околности на страни оптуженог суд је цијенио да је признао извршење кривичног дјела што је допринијело ефикасности и бржем окончању кривичног поступка, да је изразио искрено кајање због учињеног дјела, да је ријеч о старијој особи (оптужени је рођен 1962. године) лошег здравственог стања (из медицинске документације уложене у спис произилази да има хроничну исхемичну болест срца, да је имао инфаркт миокарда, те да болује од дијабетеса и хипертензије), да је ријеч о запосленом и породичном човјеку (ожењен је и отац троје дјеце), који раније није осуђиван (утврђено из извода из казнене евиденције), а које чињенице указују да се не ради о особи која је склона насиљу и чињењу кривичних дјела и да је у конкретном случају ријеч о једном инциденту.. Отежавајућих околности није било. Цијенећи напријед наведене олакшавајуће околности, а у изостанку отежавајућих, суд је закључио да оптуженом није нужно изрећи казну, него да се и упозорењем уз пријетњу казном може постићи сврха кривичноправних санкција прописана чланом 7. Кривичног закона, како на плану генералне тако и на плану специјалне превенције,  и да извршење казне није пријеко потребно ради кривичноправне заштите. Стога је суд оптуженом изрекао мјеру упозорења уз пријетњу казном, односно условну осуду, тако што је утврдио казну затвора у трајању од три мјесеца, која се неће извршити уколико у року од једне године не изврши ново кривично дјело.

     

                На основу одредбе члана 212. став 3. Закона о кривичном поступку, оштећени М.И. се са имовинскоправним захтјевом упућује на парнични поступак, јер је оштећени поставио имовинскоправни захтјев, али га није прецизирао, па се о истом није могло одлучивати у кривичном поступку. 

     

                На основу одредбе члана 202 став 1.у вези са чланом  199. став 2. тачке а) и г) Закона о кривичном поступку оптужени је обавезан да плати трошкове кривичног поступка и то на име трошкова вјештачења по вјештаку медицинске струке износ од 84,00 КМ, а на име паушала за рад суда износ од 50,00 КМ, који је одмјерен према сложености и дужини трајања поступка и имовном стању оптуженог, а све у року од 15 дана од дана правоснажности пресуде.

     

     

     

     

    Записничар,                                                                                                        Судија

    Елвира Памуковић                                                                              Аднана Džаферовић Габела

     

    Поука о правном лијеку: Против ове пресуде овлаштена лица могу изјавити жалбу Кантоналном суду у Тузли, путем овог суда, у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде.